Photobucket Photobucket Photobucket Photobucket

субота, 26. март 2011.

Bajka o bajkama - PETI DEO

...
I tako odoše Snježana i ovaj njen na pijac, možda nisu ni tamo, verovatno neko crno tržšite. I Baš tamo ih kupio neki seljak Dragan Dj i stavio u obor. Snježana je pored sebe videla još svinjčuga.
'Ja sam Snježana' - reče ona
'Ja sam Mlevena' - reče Mlevena, drugo prase.
a treće prase se nasmeja - 'Ja sam Marita'
Onaj Snježanin, nije ni čuo njihov razgovor, on se čovek (izvinte svinja) zaneo u ždranju. Jest to splačina, al čoveku je to omiljeno jelo.
'Pričajte mi vašu priču. Ja sam bila prelepa princeza' (svinja je groknula) 'a onda sam postala svinja tako što sam poljubila onog' - reče Snježana.
'I ja sam bila princeza' - reče Mlevena.
I onda obe ugledaše Maritu.
'Šta me gledate? Ja sam oduvek bila svinja'
'Pa, Mlevena, oćeš li nam ispričati tvoju fascinantnu priču'
I sad kreće Mlevena da priča. Ali nećemo njen dijalog da prenosimo, već sve ću ja to ispričati. Jer posao naratora u ovoj bajci je mnogo bedan, a plata još bednija... I da krenemo.
I ova je živela u nekoj vukojebini na kraju sveta. Ova je živela u dvoru. Al ne onaj glup rijaliti šou dvor, već pravi pravcati, bez kamera. Možda je bila koja kamera da se zabeleži neka orgija. I tako, naša princeza Mlevena se smorila čekajući princa na belom konju, pa ajde da malo smanji čekanje, sklopila je pakt sa drama kraljicom Draguljom. Mlevena je dala njoj telo, ne u seksualnom smislu, već u vradžbinskom. Nije da se ja razumem u vradžbinski deo ovoga, ja se razumem u ono drugo, al nije ni bitno. I ova njoj bacila neku žutu vradžbinu, a posle joj dala i kokain. Ova trpala i trpala, i trpala, ma čudo je kako nije sav kokain prosrala. Ma totalno je zaboravila ko je. Njene matorce je terala da je zovu Alis (možda je previše gledala tvalajt sranje). I onda je upala u totalni trip, ušla u svoj svet čuda. I završila je prateći zeca, al ne na twitteru, već po nekim poljima. Totalno se izgubila, i ovi njeni su je izgubili. Onda je i ona naletela na drvo, al ova je naletela na Šašu, onog lovca koji je postao drvo. Ovaj joj malo pocepao odelo granama (kao da nije hteo) i onda se zacopao u nju kada je video deo njene dojke (zašto moram da kažem sisa, e neću da kažem sisa) I tako dok joj virila sisa (fak), ona je učinila da mu se svaka grana podigne visoko i da putem fotosinteze izbaci svoje hlorofile na videlo. Ali ljubavna priča se tu završila. Ona je naišla na Petar Pana. Ova se odmah zacopala u njega. Mislim, ajd žena je pod drogama. Al koliko je ona uzela, čim bi sa njim da se kreše. Mali je on za nju. Ona je sa strane pronašla neku čašicu i neko malo parče torte (mislim otkud to u šumi, nije ona uzela previše, evo i ja vidim, a ja skoro da nisam ni uzeo). Cedulja na čaši kaže 'popi me da ti se digne', a na kolaču piše ''pojedi me za svaki slučaj''. Ej, a pazi, nisu ni etiketu skinuli sa čaše i tanjirića. Evo, i to kupljena kod kineza, a oni imaju u svim bojama. I tako ovaj Petar uzeo da mu se digne, a ova za svaki slučaj. I taman da oni počnu da se kresnu, dodje patuljak Alejandra (ljubavnica Pana) i počela da se dere na nju.
'Zar zbog ove narkomančine da te izgubim'
Ali onda je u tom trenutku primetila da mu je ding dong (zato što ne smeš javno da kažeš kurac) veći nego ikad. I ova već zaboravila šta je htela reći, ali znala je šta bi htela uradit. A to je njega. I tako su oni otišli na jednu stranu, a ova napaljena krenula na drugu i naletela na pinokija. Njemu se još nije smanjio zbog Snježanine vožnje. Mlevena se odmah napalila.
'Čekaj, možda je ostalo malo vijagre i za tebe'
'O, meni ne treba vijagre, meni raste i bez toga'
I onda je ovaj njoj davao komplimente kako je lepa, kako je mršava, kako ovo, kako ono, da vidiš kolko mu naras'o. I onda su počeli da se oni skidaju, a drvo Šaša ih gleda. Mlevena je odmah to primetila i onda je odlučila da odu u neko žbunje. U tom trenu vila (neka bude broj jedan), ona dobra se pojavila, da je posavetuje.
'Mlevena, nikako ne idi u žbunje sa pinokiom. Draginja je bacila vradžbinu, a ako se ubodeš na trn, zauvek zaspaćeš neko vreme. I sledeća stvar koja te probudi pretvoriće te u neki oblik. Što znači, ako te majmun poljubi, postaćeš majmun'
Ova nije ni obratila na njene reči, već klepila vilu i produžila dalje. I posle mnogo poza po žuniću, ova je ubola njenu sisu na trn. (jadna) Jeste, ona spavala, ali pinokio je još bio vredan. Ma baš je dobro obradio. A kad je završio, malo je vuko telo i bacio je na sred puta.
Ova je spavala sve dok je krmača nije dobro izlizala, a onda i ugrizla za tur (zašto moram da kažem dupe) i onda pobegla. I onda se prvo Mlevenino dupe (ou, fak) pretvorilo u svinjsko, a na kraju se i ona pretvorila. Vidiš, i nju su našli patuljci, i prodali je. Ali da proda istom seljaku, kolike su to šanse. Ne, ne želim da razmišljam o matematici i verovatnoći, ova neće skoro da pregleda pismeni. Al evo, oni su svi tamo u štalici, Mlevena je završila svoju priču, Snježana krenula svoju, onaj nije prestao da jede splačinu, a Marita nije prestala da grokće. grok grok.

понедељак, 21. март 2011.

Bajka o bajkama - ČETVRTI DEO

...
Vile se vratile kući, tj. kod Draginje (jel se beše tako zove, ako se ne zove, od sada se tako zove, ipak pravo ime i prezime ne otkrivamo).
'A sada, pošto ste stigle, ajde da proverimo kako ste uradile svoj posao'
Opet se Bogdanovo ružno lice sklonilo sa stakla ogledala (hvala ti bože za ovo, da sam u bajci, zapalio bih ti sveću od 300 dinara) i pojavila se naša (nije naša, ona je svačija) Snježana koja plače, kuka i zavija. A rodjendan joj je.
'Šta je bilo, Snježana?' upita je jedan od pet patuljaka, nije ni bitno koj, svi su isti.
'Ali... Nemate pojma... nemate pojma' - priča u suzama, davi se u suzama, svaku suzu guta - 'nemate pojma kolko volim te tange. Imale su i čipku sa strane'
'Naćićemo ti nove'
'Neću nove' - nastavlja Snježana da plače. U jednom trenutku, bulji ona u šarena vrata. Ama, šarena vrata, ručno napravljena. 'U, čoveče, kamera. Jel treba da joj mašem? Da se svučem? Il'?
'Vidi stvarno kamera' reče patuljak jedan.
'Da je polomim?' kaže drugi.
Treći i četvrti patuljak spavaju (zajedno).
A peti će na to (ne, na to što ovi spavaju, već na onu kameru il šta je već) - 'Ma, zovite one iz kazina, taman će da nam smanji malo dug'
'Ej, al moraš peške, znaš da nismo telefon platili' - reče onaj drugi.
Ovi iz kazina, došli bre za minut, uzeli kameru i odneli kod kuće. (sad se vraćamo kod Draginje, ona to gledala na ogledalu)
'U sranje' - reče Draginja - 'uzeli nam kameru. Ne možemo da je vidimo. Vile, dobar ste posao obavile. Mada, htela sam da je vidim mrtvu. Imam plan. Vilo jedan, ti ćeš da nađeš onu kvarnu jabuku. Vilo dva, ti ćeš sa vilom tri da napraviš smrtan napitak. Vilo četri, ti imaš specijalni zadatak. Ti radiš sa otrovom'
'To' - obradovala se četvrta vila koja jedva čeka svoj zadatak.
'E, sad uzmi onaj sprej i pošpricaj mi po kosi. Jebem im mater, mali vašljivci izujedali mi dušu'
'Sranje!' - razočarana četvrta vila trebi vaške ovoj.
I tako ove rade na jabuci, ova radi na vaškama. A princ Ždrebec (nije princ, previše je ružan da bi bio princ, a i previše debeo), krenuo da nađe Snježanu. Jeste, zaboravio je kako ona izgleda, bio je pijan ko stoka (on i jeste stoka). Jedino što je zapamtio je kako su Snježani dobro stojale one tange. Samo njoj tako dobro uđu, pošto su je svi isprobali. I tako on u potrazi za svojom damom, svaku stvar u šumici je terao da obuče njene tange gaćice (ko da nekom to Snježana nije dala). Čak i crvenkapinu baku je terao da obuče tange. Mislim, strašno. I baba se napalila, pa ga je jurila štapom jer nije hteo da je kara. I onda je konačno došo i do te kuće patuljaka. Pošto je imao previše slobodnog vremena, on je potraćio na masturbiranje u baštici.
Dok je ovaj drkao na ptičice, vile su pravile otrovnu jabuku. Al pošto su na praksi, sve su zajebale. Mislim, ova pametna vila ih je zajebala. Ona hoće da bude dobra, neće da bude loša vila kao ove. Al ne može baš to tako. Da nije ova ovde slagala, sad bi bila Snježana mrtva. Jebem joj mater. A ove glupače neviđene. Umesto da stave otrov, one su stavile neki h1n1, jebem mu mater, šta li to znači. I onda su odnele tu jabuku Draginji. Draginja je bila ono sva hepi. Baš je čudno da vidiš zlu vešticu koja je toliko srećna. Ma, Ova je igrala kolce, al samo vlaško jer samo to i zna da igra. I onda je shvatila, da ne može da izađe napolje sa svim tim maramama i kesama na glavudži njenoj većoj od zemlje, a vaške još nisu porikale. A ako ova ode ovakva, svi znaće da je veštica. Tako da je našla bolju zamenu, Tanju L. Ova nije veštica, ali liči na jednu. Njoj samo metla fali da je uzjaše i odleti. Mada kako zna i ostale stvari da jaše, mislim da bi bila dobra veštica.I onda je Tanja uzjahala, a posle i metlu i otišla pravo kod Snježane.
I sad se vraćamo na Ždrebeca. E, evo sad je završio sa patuljcima, njima i ne stoje dobro one Snježine tange. Onda je stavio i pinokiju, a i Petar Panu. Pinokiju ne stoje dobro, al za Petar Pana su stvorene. Mada ipak to nije bilo to. Ždrebec je ušao kod Snježane u sobu.
'Moje tange' - uzvika Snjegavela, odskočivši sa kreveta napravivši četri koluta u vazduhu i u letu obukla gaće.
'Ti si ta, moja fuksa' - ovaj je bio srećan, ona je bila srećna, svi su bili srećni. 'A zašto si onda pobegla od mene?'
'Zato što nisam dovoljno kurva da bi bila tvoja devojka'
'Kako smeš tako nešto da pomisliš?! Ti si za mene najveća kurva ikada.
U tom trenutku pokuca Tanja na vrata. Snježana otvara vrata, ustvari ne otvara ova, već ovi iz kazina ih uzimaju, al nema veze, i vide Tanju.
'Da li biste kupili jabuke po veoma povoljnoj ceni od 199 dinara, ako kupita odmah, dobijate još jedan kilogram jabuka' - reče Eva.
'Jebote, jel ti ja ličim na Evu. Ja ne kupujem jabuke, ja ih kradem, kao što kradem statuse i linkove na fejsu'
'Dušo, fukso moja mala, ja ću da ti kupim jabuku. Vi'š kolko je crvena?' - ubacuje se Ždrebec
'Znate šta? E, evo vam besplatna jabuka, ne mogu da se rastežem!'
I tako joj ova dadne jabuku, al umesto ova da povaj Ždrebec je zagleda, i umesto da da Snježi, on ugrize jabuku. Njegovo telo je počelo da se transformiše svetleći na sve strane. Patuljci se obradovali,mislim ko ne bi. Ej, besplatno svetlo, ne trebaju im sveće.. I malo svetlosnih zraka kasnije, pretvori se u svinju (još veću). Snježana ga gleda, ovaj grokće.
'Nisi ti trebao da pojedeš jabuku, već ona, kretenu' - iznervira se T..anja.
'Jel ću zauvek ostati svinja?' - zapita Ždrebec.
'Oduvek si bio svinja, mada ako se pitaš da li ćeš zauvek ostati u telu svinje. Onda jedino poljubac tvoje ljubavi može da te pretvori u čoveka'
'Poljubi me' - kaže Ždrebec.
'Ne ljubim svinje' - Snježana reče
'Ali, biću čovek i možemo da radimo znašvećšta celu noć'
Snježana nije mogla da odoli tome. Poljubi ga. I onda su zajedno postali jedna vrsta.... Svinjska vrsta. Snježana je svinja sada. Mada bila je i pre, al sad je konačno svinja. Patuljci su se opet obradovali, ipak, ej svinje. Na pijaci su ih prodali za baš dobre pare i oni više ne duguju kazinu, malo im fali i da uplate struju. Ali ipak nemaju dovoljno.

петак, 18. март 2011.

Bajka o bajkama - TREĆI DEO!

...
Dok ovi tamo obavljaju timske poslove u grupicama i grupnjacima. Naša Drama kraljica se smorila ko Ekrem Jevrić bez posla, i bez kuće.
'Ogledalce, moje, ogledalce, ko je najseksipilnija mačkica na svetu?'
'Ma, Snježana, more'
'Pobogu, Bogdane, ogledalce moje, jel je moguće da se pališ na mrtvake?'
'O, gospodarice. Snježana je življa nego ikad, vidi je šta radi s patuljcima'
Umesto lika Draginje u ogledalu se pojavio pornić sa Snježanom.
'Ali, ja sam... Vile moje drage, dolaz'te ovam!'
Četiri vile dolaze, sve su obučene u žutu boju, ne zato što su vlajne, već zato što je to vlaška boja. A Draginja je vlajna, ko što sam i reko, vračara ona najveća, i to sam već reko. Zašto sve moram da spomenem dva puta? Da, sad sam ja kriv što me ne slušate. Od sada slušajte pažljivo. Znači oni sad moraju da nose žudo po naređenju Draginje.
'Šta možemo da učinimo za vas' - sve uzvikaše u glas.
'Ti' - obraća se prvoj vili Klarini - 'ti ćeš da nađeš onog lovca, Šašu. I svojim magičnim štapićem da ga pretvoriš u drvo'
Ova odlazi, a dolaze druga i treća vila - Ranica i Manjana, one su dobile zadatak da bace crnu i žutu (onu vlašku) vradžbinu na Snegavelu! Ju, šta mi bi, mislio sam Snježanu. Izvin'te me.
'A šta ja mogu da uradim za vas' - obrati se četvrta vila Kasandra.
'Ovako, uzmi lavor'
'Konačno, neka mađija'
'Sipaj vodu, donesi sapun'
'Jel ovo neka crna mađija?'
'Pa može se reći, noge su mi crne i prljave. Operi ih'
'Sranje!'
Ova ovoj pere noge, ona onog pretvara u drvo (pre nego što ga je pretvorila, bio mu je tvrd kao drvo), a one dve se uputile ka Snježani. Snježana je opet rintala, prala, čistila i bila je baš ono drti. drti drti drteeej. Možda zato što joj se bliži brzdeeej. Ali bila je toliko drti da su se i ove dve vile sažalile. A one nose žuto, pa sad vi vidite.
'Znaš šta, ja ne mislim da je ona tolko loša, mislim, ajde, vidi kako je vredna' - reče jedna vila, ne znam tačno koja, zaboravio sam joj ime.
Ova druga, koja nije ova prva, reče ovoj prvoj 'Ali posao je posao.'
'Dobro, ajd onda da joj damo bar neku šansu da se spase'
I tako uđoše one u kuću.
'Molim te, došle smo da ti pomognemo. Ne pravi galamu!'
'EEJ, LJUDII! VILEE! VIILEEEE! VILEEE! VUUUU!!!' - razdra se Snježana. Svi patuljci su je čuli. Vile se sakrile, ovi se pojavili. Patuljci su sad ubeđeni da je ova na nekim drogama i sad su počeli da je drpaju. Na kraju krajeva ovog početka, oni nisu shvatili da je ova prirodno mentalno luda. I ovi su otišli, a ponovo došle vile. I sad da bi je ućutkali, klepili su je pikslom (pičklom) u glavicu. I tako onesvešćenu (i golu) vukli do podruma (niz stepenice) Možda su je i silovale. Magičan im je štapić. Disko stik. Čekaj, od kada ova kuća ima podrum? A, nije ni bitno, Snježana se budi.
'Slušaj, pičko jedna glupava, dajemo ti jednu jebenu šansu da se spaseš, ako ti to nećeš, onda moramo da upotrebimo i drugu pikslu' - vila broj 1.
'Dobro, šta oćeš od mene?'
'Budi mirna, vidi našta ličiš'
'Zašto, silovaćete me?' - Snježana sa nadom spušta gaće.
'Ne, već te šaljemo na žuraju, gde te čeka srodna duša! Čekaj da te spremimo!'
Vile izvadiše magične štapiće iz svojih čipkastih žutih gaćica (a bile su bele kad su ih prvi put obukle, verovali ili ne) i polako su pretvarale Snježanu u (wannabe) fenserku. E, da je vidiš kakva je. Lice puno pudera, da joj klepiš šamar svi bi se pogušili. A kosa? Masna, masna, možeš celu flašu masti da izvučeš, a kosa joj još ispeglana. Umesto cipelica, stavila airmax bljaksice, a ispod njih neke haltere koje se slažu samo uz tange gaćice. Ko da je to bitno? Kako nije bitno kad je suknjica toliko kratka, da pomisliš da to nije suknja već kaiš. Ou, man! Ou, man! Al vide se tangice. Ou, man! Ou, man! Ou, man! A trepavice? Toliko maskare te natera da pomisliš da to nisu trepavice, već dve čubake. A gore, gore stavila neki brus koji je u sado-mazo fazonu. To je bilo njeno, to nisu vile izmađijale. I eto naša Snjegavela je spremna za fuksanje.
'Kolko treba da vam platim?'
'Čoveče, mi smo vile, mi to radimo besplatno'
'Jel sam i ja vila jer i ja radim besplatno?'
'Ne' - vila broj šest manje pet se uhvatila za glavu.
'Imaš fore do 12, mala. Posle se ponovo pretvaraš u fuksu. Ali ovog puta, u malo manju fuksu'
Snjegavela nije progovorila. Možda zato što je zaboravila da priča, možda zato što je prirodno glupa, a možda zato što je glava bolela. Ako zna šta je bol. Samo je pustila vile da nastavie sa magijom, tj. vradžbinom. Ali onda su su setile da su one zapravo na praksi i da ih svoja mamica, drama kraljica Draginja, nije naučila da pretvaraju mrtve predmete u neke druge još mrtvlje predmete koji potom počinju da se kreću. Tako da kurac od limuzine. I šta su uradile vile?. Ama zar vam nisam reko, kurac od limuzine. Odlučile su da pozovu Pinokija (možda je to Starko R. nismo mu gledali u lice u ovom delu priče, doćićemo i do toga) I onda su stavile našu dragu pepeljugu, ovaj Snežanu na njegov drven, ajd da ga nazovemo visuljak. (aha, vidiš gde smo gledali, idemo u pak'o, čoveče, u pak'o. A ti ko da si nešto bolji, i ti mu buljiš. Ajd ćut tu!)
'Pričaj nam o svom prvom seksualnom iskustvu' - reče vila koja nije broj jedan, to znači da je broj dva.
'Bilo je sa devojkom' - visuljak počinje da raste - 'I onda sam joj uguro' - opet malo poraso - 'I onda sam viko 'Ja sam pravi dečak' sve dok nisam svršio'' - visuljak se skroz spustio.
'Ovo ne vredi' - reče vila koja je zamalo broj dva.
'Imam ideju' - reče ona prva vila koja je ne znam ni ja koj broj, ali jeste neki broj - Pričaj mi o svojoj kevi.'
'Moja keva je rođena...' - počela Snjegavela. (Znači zna da priča, nije baš tolko glupa)
'Ne ti, pičko jedna!' - ljutito govori ista vila sa istim brojem od malo pre - 'Ovaj! ovde'
'Moja keva...' - reče pinokio - 'Ah. Moja keva se zove Marica i živi u plavoj kući.A ima i plave oči i plavu kosu...'.
I tako se on raspričo. Ma sve laž do laži. Laže ko lažov. Visuljak mu je baš ono poraso. Znate šta je visuljak, neću baš prostim rečima da kažem ipak ima ovde i mlađih. A ko da već nisam reko gore. Sad sam ja kao pristojno dete, a pišem neki soft pornić. Ma idem ja u pakao zato što ovi ovde se jebu, to nema smisla. I tako ga je i Snježana uzjahala. (vidiš bre?!) Baš ga dobro izjahala. Ma jahala ga sve dok nije stigla na žuraju. Čak smo jedva uspeli da je razdvojimo od ''visuljka''. I dok su je razdvojile vile već je bilo 11.
Na žuraji sve pajseri neki, i upravu su bile vile, ovde ladno svako od njih može da bude njena srodna duša. I ona baš da izabere najgoreg. Odmah joj je zagolicao maštu kad je vid'la da priča sa nekom fuksom.
Rekla je sebi 'Vidi je, kakva je, ja sam veća fuksa! Ako ga neko zaslužuje, to sam onda ja'.
I prišla mu je. Njega zovu Ždrebec. Možda zato što je debeo kao ždrebe. I ružan je ko ne znam ni ja šta, jer još nismo pronašli pravu reč da opišemo tu ružnoću, a možda ta reč i ne postoji. Ali moglo bi se reći da su stvoreni jedno za drugog.
Počeli su da plešu, a ne onaj ples za parove uz romantičnu muziku, ovi su se tresli uz neku tehnjaru. Toliko su se tresli kao da im u gaćama grickaju stidne vaške, mada može da bude i herpes (ne znate vi pinokija), a možda i neka buva koju su nasledile od Draginje. Al, tresu se, još malo pa su skinuli i Beyonce. Polomiše se. Kosti pucaju. Evo, ovoj i tange spadaju. Ma dens joj je fejk. Baš se pitamo od koga ga je ćapila.
Sat je sve brže i brže kucao, ponoć samo što nije stigla. Snježana to nije primetila sve dok nije videla kako joj Pinokio daje znake (znate već čime) da je vreme. Zaletela se mala ko da trči za olimpijadu. Tange, one što su spale, sad su skroz pale i vuku se po podu. Žena se sapliće na njih. Sapliće se ona i na svoju nogu, a tange joj samo otežavaju stvari. I taman je zastala da podigne tange i onda je shvatila da nema baš dugo vremena, tako da je pustila tange, uzjahala pinokija i odvozala se do kuće. Djiha, djiha. Rodeo! drn drn drn.
Nastaviće se, bre. Nestaviće se...
Repriza prvog dela ovdje, a drugog ovdje.

четвртак, 17. март 2011.

Ala je lep ovaj svet..

Baba prdi, ceo autobus smrdi
Dete plače, zgazili mu mače
Dere se keva, dete nju grdi
Ćale puši, sve okolo guši

Od ovih ljudi svako da poludi
Ništa me više to i ne čudi
U glavima su im samo bludi
vidiš onu tamo, ima fejk grudi

Ala je lep ovaj svet,
Onde smeće, nigde cveće
Nekad bila njiva, sad tu je stan
Gledali kroz prozor, a sad kroz ekran

Narodnjaci gruvaju, babe još puvaju
Keve se raspričale, decu i ne čuvaju
Kuče koje luta, zgaženo preko puta
Dok kroz reku samo smeće pluta

Pljujemo šlajm svuda oko nas
Na crveno svetlo, dajemo gas
Svi se deru, krešti im glas
Ma, smak sveta je za nas spas

Ala je lep ovaj svet,
ovde govance, tamo crevance
Nekad bio pas, sad posto zebra
Nekad bio ceo, sad mu vidis rebra

Ala je lep ovaj svet,
ovde trava, tamo žbun
Dete na travi jede keks
A u žbunu pada grupni seks.

Ala je lep ovaj svet..
Smak sveta za nas je spas!

среда, 16. март 2011.

Bajka o bajkama - DRUGI DEO

prvi deo ovde, a može i ovde!
...
'Peri, peri, peri' – svi patuljci se okupili oko Snježane i teraju je da pere sve što stigne. Al dobro, ipak je ona mnogo veća, pa samo u jednom potezu očisti kuću.
'A sad i ovo' – reče joj Helena.
Ova će njoj - 'Mislim da je ovaj vibrator zalutao ovde'
'O, draga! Da znaš gde je sve bio, znala bi da nije zalutao'
U tom trenutku ga Snješka ispusti u vodu.
'Vidiš kako sve može, evo kao nagradu, možeš i ti da se zabaviš sa njim kasnije. Mada mislim da je premali za tebe' – Marijana u brzini nešto izlupa.
'Mi odosmo do Kazina. Moramo i mi malo da zaradimo neki dinar. Gde nam je beše hipoteka za kuću?' – Natasha reče. Svi su je ignorisali i uputili se pravo Kazinu.
Snježana je čekala koji tren, pa i ona da šmugne što dalje od njih. I tako nekoliko sekundi kasnije od one sekundi kada je shvatila da je prošlo mnogo sekundi od koliko je prestala da broji sekundi od kako su oni otišli. E tih 7 sekundi, 152 stotinki, nekoliko hiljada mikrosekundi su je naterale da šmugne kroz prozor. I tako počne da luta šumom, luta i tres u drvo.
'Pazi kuda ideš, kurvo!' – reče joj drvo Slavko J.
'Zar ne vidiš da nam prekidaš proces fotosinteze, ajd tebe da vidim da se razmnožavaš na ovaj način. Ti samo legneš, on odradi sve, a ja ovde moram da mašem lišćem prema suncu. A to ne mogu da radim od tebe! Marš kući, kurvo!' – reče njegov parter Smor P.
Ovaj njemu rekla nešto, ovi njoj nešto i onda iskoči Petar Pan. E, ladno Petar Pan, glavom i bradom!
Snježana iznervirana reče - 'Gde smo mi to, u koj kurac, jel je ovo bajka?'
'Ja sam Petar Pan' – reče Silvester.
'Ja sam Snježana, a u kući imam pet patuljka, ova dva kiksnula' – reče njemu Snježana.
Smor i Slavko se deru 'O! Jea! O! Jea! Fotosinteza! Fotosinteza! Fotosinteza!'
Smor njemu 'Gotov sam'
Slavko će njemu 'Kako misliš gotov? Ne možeš ni jedan posao da obaviš kako treba'
U toj buci se stvorila i Alejandra – 'Silvestere, de si?'
'Znači ti si Silvester, Pane Petre' - Snježana se ubacila.
'A, znači tu si kučko?! Zašto ne pereš vibratore?' – ova će njoj.
A ovaj njoj na ovo što je ona njoj odgovorila na ono – 'Bejb, zar i ti koristiš vibrator?'
'O, ne! Ne ja, ostali patuljci. Ja moj samo spuštam u wc šolju da bi mirisao kao da koristim'
'Znači to sam prala?'
'Šta ćeš ti ovde, idi kući... ili znaš šta, ostani ovde dok ja i Silvester ne rešimo neke stvari'
I tako ovi otišli da rade neke stvari kako bi rešili druge stvari i dobili neku treću stvar tako što je on njoj dao četvrtu stvar, a ona njemu davala petu.
Snježana se vrtela u krug, kuda god da je krenula, vratila se istoj kući - kući patuljaka. I tako je opet trčala dok nije primetila parčiće hleba po putu, i ona odluči, kako ne bi se vratila ponovo kući, da pojede svako parčence i nastavi dalje. I tako je pratila, baš kao Lykke Li što prati reke u onoj njenoj pesmi I follow rivers (ako niste čuli, poslušajte). E Snješka je lutajući naišla na brata i sestru Miljanu i Milana M.
'VEŠTICA! VEŠTICA!' – uzvikoše i pobegoše u daljinu.
Ta buka je probudila Smorisa – 'Zar opet ova kučka? Marš kući. Pokušavam da spavam'
I Snježana opet nije znala šta da radi i odlučila da opet krene da trči, ovog puta je pronašla neki putić, ali pre nego što je uspela da pobegne, naiđoše patuljci (JEEEJ!)
Razdrali se (neću da prenosim dijaloge i monologe, imaće sto delova) i odveli je kući.. Al njihovoj kući. Da, i upali su u sobu gde su Alejandra i Silvester razmenjivali, rešavali, davali, predavali stvari povodom one stvari.
'A tako znači, fukso mala, ti se tu prcaš s njim dok mi rintamo ceo dan i zarađujemo za kuću!' – razdra se na nju Helena.
U tom trenutku upadaju oni iz kazina u kuću – 'Šta da uzmemo?'
'Ma uzmi onaj luster, i ovako nemamo ni sijalicu' – reče Draga.
'Dame, dame, dame, ovaj patuljci, prestanite da se svađate, imam ja dovoljno ljubavi za sve vas. Svi u spavaću.'.
'Da zovem i komšike?'.
'Zovi, a zovi i pinokija, znaš da mu poraste kad laže'

Uskoro saznaćete šta se desilo sa lusterom, da li su patuljci platili telefonski račun, a i pretplatu za RTS, koliko je dug pinokiju i kuda je otišao hleb koji je Snježana pojela, a ako nam ne ubace reklame saznaćete da li je Smor zatrudneo.


уторак, 15. март 2011.

Mjuzik brejk - Krmenadle!

Nekad si mi brao bele rade, bele rade.

Ali bez nade, bez nade,

Od tebe tražim samo krmenadle.


Moje srce voli ukus krmenadla

Uzalud te volim, uzalud ih želim

Sve si joj dao, a meni ni malo

Sada odlazi, do tebe mi nije stalo


Nekad si mi brao bele rade, bele rade.

Ali bez nade, bez nade,

Od tebe tražim samo krmenadle.


Opet iz njenog dvorišta bereš cveće

Al visibabe njene moja duša neće

Dragi, odavno te kod mene nema

Ko će meni krmenadle da sprema?

Zabranjeno stilovanje, silovanje, kradja i ostale stvari. To je upućeno vama, grandovskim radodajkama i fuksama van granda. Paz'te, copyright i tako to. (imam advokata)

понедељак, 14. март 2011.

Bajka o bajkama - PRVI DEO

Iza sedam gora, iza sedam brda, iza sedam dolina, iza sedam mora, iza sedam reka, iza sedam planina, Bogu iza nogu (pored desne patofne, al one plave, onu roze više ne koristi), živela je mlada S.N. (ime i prezime ne otkrivamo). S.N nije glavni lik ove bajke koja ide, deo po deo i koju ću da ubacujem baš kada ja budem hteo. Kao što rekoh nije glavni lik, nije uspela da podmiti pisca ove bajke diskovima, jer ih je stalno zaboravljala. Pored Snježane N. postoji i još jedna veštica, al ipak šta je priča bez veštica. E ta veštica je naša draga Dramakraljica D.DŽ. Ona je i veštica, i tračara, i babetina koja mrzi Snježanu N. (prezime ne otkrivamo) zato što je naša draga Sneška bila mršavija, a Draginja je oduvek to htela. I te jedne hladne zime, bio je februar i mačke su se parile ko da dolazi smak sveta. Bože! O, Bože, ala orgijaju ko lude!
D.DŽ je sedela pored prozora, ubijala vaške koje su ispadale iz njene glavudže. I tako Jedna vaška - Bam! Druga vaška - Bum! Treća vaška - Trš! Svoju krv koju je cedila iz vašaka, gledala je kroz duple vračarske cvikere. Pritiska vaške kao sivonja! I one mrtve - nema šta više da se iscedi tu. Iscedila im je i creva. Sva tako bedna, dramakraljica D.DŽ odlazi kod svog ogledalca Bogdana R.
- Bogdanče, o moje ogledalce. Ko je najveća faca na ovome svetu? - upita Draginja!
On joj odgovara - Vi ste, ali Snježana veća. Kučka mi sto puta ignorisala frend rikvest na fejsu.
Besna dramakraljica premaza svoju krv preko ogledalca i uzvika 'Najedi se, neverniče.'
Za sobom je zalupila vrata, umalo da povredi smarača koji je zatvoren u ogledalu, Bogdana, al gospa Draginja mora da mu se oduži za sve što je reko, tako da odlazi kod najboljeg lovca Šaše M.
'Želim da vidim onu Snježanu kurvu mrtvu. Kao dokaz možeš da mi doneseš njeno srce, sisu, bilo šta, ako ti je baš boliko teško da joj isečeš glavu. Ali ako joj isečeš glavu, pazi kosu da joj ne povrediš, zatrebaće mi' - zapovedi Draginja.
Lovac Šaša posluša kraljicu jer (mu je platila milion dolara) je on najbolji lovac i ubija sve redom. Samo kažeš keks, on te ubije il padne neki seks.
I tako jednog lepog dana Snježana otišla da bere cveće po šumi (kao da nema kod kuće, al dobro. Žena voli da krade.) Miletić iskoči i taman da je rokne (pička mu materina što nije) ova mu zapreti - 'Rokneš li me, nema domaći iz ruskog.'
Mudra Snježana se spasla, Šaša je pustio da pobegne. Za dokaz dramakraljici ondeo je srce mlade debele krmače Catherina. M. koje je ubio na putu kući. Tačnije, ona se sama roknula jer je mislila da je pištolj sir. Al dobro.
Čim je videla Snježanino srce, Dramakraljica je naredila kuvaru Neboljubu J. da ga skuva i tako malo stavi majonez, malo kečap, malo senf... i bum bum nema više srca. Mađija. Crna vradžbina.
Snježana je za to vreme lutala po šumi, umorna (ko zna šta je radila u šumici?! i s kim!). Šetala je, a onda u daljini ugledala svetlo. Trčala sve bliže i bliže i tako mic po mic, (lic po lic) dodje i do kućice. Pošto je pao mrak, a mrzelo je da baca pare na Hotelske sobe, ona lepo udje u tu kuću, al ne kroz vrata, već kroz prozor. Nije htela da razvali vrata pošto su bila premala, a i preslatka. Baš kao ta vrata, u toj kućici je bilo sve malo. Na sred sobe neki sto prekriven nekim stolnjacima (lep opis, zar ne?), na njemu sedam tanjira (dva su za goste koji nikad ne dolaze), a pored svakog tanjira kašika, viljuška, nož. Tu negde u blizini su poredjana 7 malih kreveta (isto tako i za krevete).
Gladna i žedna Snježana krenula da ždere sve redom što je bilo u tanjir. Pojela je sve ćevape. Ma šta nije sve pojela i popila, mučnina je uhvatila, pa ona brže bolje otišla da spava. Pošto je bilo sedam malih kreveta, a ona ih sve spojila (nije htela na podu da spava, da se ne prehladili) i legla preko njih.I tako dok je ona hrkala na tim krevetima dodjoše patuljci. Nekad ih je bilo sedam, al sada ih je pet zbog krize. I svi rade u Kazinu. U stvari, kockanje još nije zanimanje, tako da ništa ne rade. Upališe svoje sveće (prokockali sve pare, nemaju za stuju) osvetliše kuću i primetiše da je neko tu bio.
'Neko je sedeo na mojoj stolici?' patuljak Alejandra primetila!
'Neko je pojeo moje ćevape?' patuljak Helena primeti.
'Neko je pio moju rakicu?' uzvika patuljak Marijana, a taman je lepo htela da popije jednu čašicu.
'Neko je jeo moj lebac?' kaže Draga, četvrti patuljak.
Dok peti patuljak Natasha se razdrala 'Neko je jeo s mojom viljuškom?!
U tom trenutku Alejandra primeti da joj je izgužvan čaršav pa se razdra ''Lezbače, baš ste providne''
I tako su se sve raskokodakale, od kreveta prešle da pričaju o Dvoru.
'E stvarno ne mogu da verujem da nije pobedio' kaže Helena. Na to joj Marijana odgovara 'Ma, bolje je. Si vidla kolke mu dlake. Bež bre'
Snježanu sva ta vika probudila, pa se ona još jače razdrala 'Šta se derete tu, ne mogu da spavam!'
Svi odjednom bulje u Snježanu.
'Ko si ti i šta tražiš ovde, fukso jedna nafuksana?!' svi u glas.
I sad Snegavela odlučila da ispriča celu priču o drama Kraljici Jablanović i kako je mogla da strada i tako to. Patuljci su u početku mislili da ova šmrče nešto, pa je terali da im nabavi po koju, kako bi oni prodali za skuplje pare i platili kiriju. Ali onda su videli da se Snježana ne drogira, već da je luda i oni su je prihvatili takvu kakva jeste i rekli su joj da može da ostane koliko hoće, ali pod uslovom da im bude robinja.
NASTAVILO SE (klikni ovde ili ovde, a mozze i ovde)!

субота, 12. март 2011.

Naopaka subota

Kažu da sam ustao na levu nogu. Nije tačno, ustao sam na srednju. Derem se opet na ljude koje žele da mi pomognu, tako im i treba kad znaju i sami da ne mogu da mi pomognu. Nerviram se opet, ajd bar da je radan dan, pa da mi ne bude žao, nego je vikend. A vikendom treba da uživam, pretvaram se da učim dok ne ode keva u drugu sobu, pustim neki film i gledam. Evo kako mi je krenuo dan, sad je poštar bio (bolje i da nije bio), diskove nije doneo. Samo račune za struju. I to bi mu gurnuo tamo gde ne treba da sam bio budan. Mogu da se kladim da su ukrali diskove. Sad carinici igraju moonwalk s mojim Džeksonom Majklom i to onaj spešl edišn koji sam zadnji ugrabio. E, dobije se i dvd. Al nisam puno platio, pošto sam naterao ljude da kupe kako bih ja što manje poštarinu platio. Joj da, sad izgleda da treba i pare da im vraćam, a Amy Winehouse ću da gledam samo na tv-u. Možda ako kupim sledeći put onaj njen dvd, kažu da će da bude na sniženju. Toliko meni o kupovini i amazonu. Evo sad odajem čast ukradenim diskovima, i slušam neke žalopojke ovde. Evo sad mi se i zvuk sjebao ovde. Sad ne mogu ni muziku da slušam. A taman sam hteo da gledam neki film, pošto misle da učim. Evo vam ovaj video da ne bude sve tužno. Ja ni ovo ne mogu da vidim kako treba. Izem ti naopaku subotu.

петак, 11. март 2011.

A Nightmare Before Thanksgiving


Bio je dan zahvalnosti. Sigurno se pitate, odakle dan zahvalnosti u martu (sad je beše mart?). Bolje se pitajte, odakle dan zahvalnosti u Srbiji? E, u mojim snovima je sve moguće. Možda zbog epizode How I met your mother koju sam prespavao i tamo je bio Thanksgiving... Al to nije ni bitno. Ne sećam se baš dobro. Al bio je thanksgiving, svi su bili srećni, samo sam ja znao da se nešto sprema. Ne mislim na hranu, to nije ni bilo. Od kako baba kuva, bolje da i ne kuva. Sprema se nešto, i samo ja to znam. E, a nije ni sarma, mada sarmu ponekad pogodi. Sprema se zlo. Derem se 'Zaključajte vrata, ukrašće nam stvari'. Čoveče, zar mi ljudi ne veruju ni u snovima? Ova (Maja) odma pobegla u grad, a reko sam joj da ne ide. Drao sam se ko kreten kako se nešto sprema. (nisu ni šnicle) A kad ja imam vizije, onda ih imam. To nisu kao ove vizije za amazon, to su čista pogađanja. Eeej, breej. Još da ne stignu diskovi, šta li oni rade toliko. Mislim, refleksi mi rade na svaki auto, pomislim poštar, a ono neki čovek stao da kupi lebac u prodavnici preko puta. Čekaj! Auto... Nije... I tako ona otišla u grad. Ja se opet derem 'Zaključajte vrata, pobiće nas ko crnčuge', a oni ništa. I ja ajd, da preuzmem stvari u svoje ruke, odem u hodnik, zaključam vrata i ne dam niko da ode... ili da uđe. Majka se opet dere kako će gosti da dođu, a ja im ne dam da uđu. Aman, ženo, kakvi gosti. Imam viziju, ženo, viziju, vanzemaljci će nas poubijaju opet (sanjao sam još jednom vanzemaljce). Gledam kroz prozor, dolazi neki rođak. Ovi se deru na mene da ga pustim da uđe. Al otkud ja znam da on nije vanzemaljac. On lupa i lupa, i ja popustim. Lepo kažu ljudi, pametniji popušta. On je ušao. Posle ne znam gde je bio, al nekako je nestao iz kuće. Al ipak to je san. Zaključam i bacim pogled kroz prozor. Vidim dva čudna bića kako se biju. Ne izgledaju uopšte kao čoveci, bre, ljudovi, brej. Al vidiš oni to i nisu. Čim su primetili kako ih posmatram, počeli su da trče i da navaljuju na vrata. Ja držim vrata, dođe keva, počne da plače kako baba nije ista, žena počela da drami. Ja ajd, odem tamo da vidim kako je ona. Ona se ne pomiče. Živa je, diše. Ali ne pomera se. Odjednom počne da se trese i na tren prestane. Vrati se u svoj oblik i ja skočim da kažem kevi kako joj je sad bolje, a ona je već otvorila vrata. Opet se derem 'De ćeš ženo luda, napolje. Će te pojedu vanzemaljci.' Ona ništa nije odgovorila, samo je izašla. Hteo sam da istrčim nazad, al ostao sam tamo gde sam bio i ne sećam se više ničega. Sledeće čega se sećam je kako me voda izbacila na obalu, možda je to Mlava bila. Nadam se da nisam kroz kanalizacije došao ovuda. Budim se, uzimam telefon, vidi čuda, on radi. Mislim kako ne bi radio. Kad je preživeo plivanje po kadi, pad sa pola metara tri puta, pad ispod kamiona, što ne bi i ovo. To je mali Isus, samo što on nije vaskrso 3 puta ko moj telefon. Evo na telefonu 9 propuštenih poziva. Odjednom imam i govornu poštu. Odakle to? Mislim? Živimo u rupi! Ovde jedva ima i signal. Treba da se dereš da bi te neko čuo. Al evo vidiš radi. Ja pustim prvu poruku od Maje i krene Lollobrigida – Kompjuter. Ostale poruke poslate od kuće, i ja ajd da ih pustim, i telefon se ugasi. Valjda je to zbog Mlave. Izgleda da moj telefon nema moći u snovima...I tako ja trčim, odjednom znam gde se nalazim, a nemam pojma gde sam, al ajde, trčim kući. Evo, u ulici sam. Čujem nekog kako se dere 'Da me ljudi u filmovima slušaju kada im se obraćam, nikad ne bi umrli', ja se razderem 'Da me ljudi slušaju u pravom životu, ne bi nikad umrli'. Nastavim dalje, ulazim u kuću, kad ono svi su okej. Ulazim u kuhinju i pitam 'Gde je Maja?'. Keva kaže 'Zar nisi čuo? Mrtva je'. Okrenem se prema njoj i vidim kako drži bebu, minut pre toga je bila trudna, a sada drži bebu, stomak joj je ko daska ravan. 'Ubili su je vanzemaljci, bila je žrtva njihovog rituala. Ali ne brini uzeli su njenu krv, tako da se rodila ponovo, ali sada u vanzemaljskom obliku'. Nešto sam reko, nešto je baba rekla. I onda smo na to još nešto rekli al ne sećam se... Ne sećam se, tad me je Maja klepila njenim džinovskim noktima, čoveče bolelo je ko da ti je glavu presekla. Tu sam se ja probudio, al nastavio sam da spavam.. samo sam čekao da Maja zaspi, kako bih je ja klepio i nastavio da spavam. Evo, zaspala je. SLAP! Šamar! Budna je. Okrećem se i spavam. Sad idem od kuće. Čekam bus. Sad me Maja zaustavlja (nije vanzemaljac, ovo je Maja, Maja. Majo, neću da te zovem Majdža ovde. Ovo je moj blog i mogu da te zovem kako god ja hoću, čak mogu da upotrebim i ono Čmarica što sam smislio na moru.) upadam u auto i palimo. Kao sad smo u Ušću. Možda je i Delta city, al više deluje kao neki vašar. Al nema veze. Znam da sam kupio crne pantalone sa nekim belim tačkicama. Opet me Maja odvela u dečije (ovo nije smešno) jer su ostali brojevi preveliki za mene. Sad sam ja kriv što sam mali i žgoljav. Ali pantalone su bile kul. U početku mi se nisu svidele, ali onda.. onda kad sam video one bele tačke, dal su bile rupe il šta su, nemam ti ja pojma, ali prelepe su bile. Neko nešto reko Disney, al i to sam zaboravio. Ne mogu ja baš sve da pamtim. Ne znam šta se desilo. Znam samo da ja nemam te pantalone, Maja nije vanzemaljac, ja sam budan,... ali prepisao sam prava, svih 10 pitanja sa testa. Sad sam prepisivač peti nivo. E, a šetao se ko muva bez glave, mislio sam kao neću ništa da prepišem. Ladno sam počeo da dramim. Baš je vanzemaljac taj profesor, mrzi me ko Boga, možda zato što moja keva njegovom sinu ostavila keca, pa sad ovaj da joj se osveti. Ej, prošle godine mi je ostavio trojku zbog jednog poena! Kao da ne zaslužuje titulu čudovišta u mojoj svaštari. Dok smo kod čudovišta, još jednom sam sanjao te vanzemaljce, tad su sve rušili pred sobom, mislim da je bila 2012, eto vam nova teorija. Kakve Maje (ne mislim na tebe Majo, već na kalendar), kakvi bakrači, vanzemaljci će nas roknu. I posle kao nisam ja predvideo. Ma, kažem ti ja imam vizije. Evo još jedan auto. Čekaj.. Nije ni ovaj poštar, jebem mu mater.
Majo, jel si to ti?

Back to..

black BLOG.

Kada imam pametnija posla, uvek se vratim glupljem.
Vidi li čuda? To je krava! A šta je blog bez krave?

Evo još jedne slike, da ne bude baš prazan blog post (ne hranite se blogom, molim vas). E ovu sam ja slikao prošle godine, pa evo pošto baš idem sa vremenom:
IZVADITE ME IZ OVOG GLUPOG BLOGA!