we found love in a hopeless place.

Tako ja idem trolejbusom, ovog puta nije bila tu debela kontrolorka ni Keti da je mazi po jakni i kaže 'dajte mi za pet sto' ali opet jeste bilo pored prazno. Ja nemam pojma kuda idem i ono stojim pored nekog lika koji je započeo neku priču 'jel znaš koliko stanica ima do (neznamčegaverovatnoizmišljenonaseljepoštojesan)', ja kao 'nemam pojma, ja sam promašio trolejbus al me mrzi da izađem i da čekam s druge strane'. 'baš je teško geja naći' reče on. Da li on to mene muva il šta? Jel mi baš na licu piše gej? Jel mora i u snu? I onda mu ja odgovorim 'pa nije baš tako', i onda on kaže 'ja izlazim ovde, ajde izađi sa mnom pošto si promašio'. I ja izađem. I tako završimo kod njega, a ono neke raspale friendice i drogiraši, skontao sam da je diler ili tako nešto, i onda su počeli da umaču drogu prstićem kao na skinsu. Likuša pored lizne pa da drugarici, i tako prst leti po celoj sobi. Ovaj lizne, i da meni, a ja kao dal da probam il ne. I onda se setim kako sam ja badass i liznem njegov prstić sa zadovoljstvom. Onda je on posle liznuo i tako. Onda su oni otišli u drugu sobu, mene ostavili u sobi da se ližem sam sa sobom, i počeli da se svađaju oko mene. Raspale devojke i neki momci što su bili žele da me izbace, a ovaj što me doveo nije hteo pa to ti je. Voli me, šta da radim. Haha. I ništa izbacili su tako tu curu što je rekla da me izbace. Zar nije on duša od čoveka? Sad znate zašto je samo san. Posle toga svi su legli, ovi ostali na pod, on na krevet, a ja pored njega sedim. Opet budem romana i kažem 'ma nek ide život nek ide sve'. I zagrlim ga. Ovaj počne da vrišti i onda kaže 'Ah, Stefane to si samo ti' nasmeje se, i zagrli i on mene, i tako spavamo. Posle toga smo otišli u grad, opet smo se zagrlili, sad smo se malo i pokrljali, i skontao sam da me ljudi s faksa gledaju. Al iskreno boli me kurac za njih. Ovaj me podiže i počeo da nosi kao majmuni svoje mladunče. Nije dobar primer. Znate u pornićima kad se jebu na zidu, pa onako lice bude okrenuto licu, a ovaj te drži za guzu i nosi. E tako i mi, samo što me ovaj fingerovao na sred grada, kao da sam se ja bunio, ja sam moanovao na njegovo uvce sve jače i jače, tako da sam skontao da posle nije ni koristio prst već nešto drugo, i onda stignemo u stan bacimo se na krevet, izjebemo se ko životinje. I mogu vam reć da je to bio najbolji seks. Ne kažem to baš zato što je i jedini. I onda smo izspermili celu sobu. znači sve, i zidove i pod, čak i moj laptop popio i ugasio se jadan. On na to doda 'ala proizvodimo spermu ko da smo kompanija' 'odoše naša deca' i onda krenemo da čistimo. Kaže on meni 'počisti prvo laptop jer se ugasio'. I ja krenem da čistim pod, ovaj me zaustavi i kaže 'Stefane rekoh laptop' i ja krenem da čistim televizor, i tek iz trećeg očistim laptop. Posle toga su se pojavile one što su lizale prste, i prekinule naše krljanje, tako da smo svi ponovo otišli u grad. Bili smo ispred neke zgrade, kao da je opština samo što su na vrhu igrale neke akrobate u gaćama koje se providele. Ja rekoh ova će pasti, al nije samo je skočila dva sprata i dočepala se na noge. Posle toga na vrhu su se menjale cure s providnim gaćama, neke su imale i dlake.. dole. nije bitno. jedan od dečki se napalio, a onda su došle i one koje su imale povraćku dole tako da je taj povraćao, a ja i ovaj moj iz sna umirali od smeha. I na kraju smo otišli u neku prodavnicu, rastali se s onim radodajkama, zagrlili u titanik stilu i počeli da se vozimo kolicima ko kreteni. Cela prodavnica nas gleda, obaramo kutije kornfleksa i ostalih fleksova, i tu se negde probudim i zažalim što sam se probudio. A sada me izvinite, moram da se vratim da spavam možda i budem spavao ponovo. znate na šta mislim. SI JA.

Tihi ubica

I zovem, zovem 92.. Da ja sam '92, ne 98. 92 kao 92, kao 29 u rikverc kao 92 u rikverc rikverca. I sinoć su ljudi zvali 92. DA JEBOTE JA SAM 92!

Nastavljam sagu mojih snova, jer eto moj život se ne dešava. I tako.. AMA BRE JA SAM 92!
I pozvali su 92. Pozvali su. Svuda idu neke sirene, nisu male, ali sirene jesu. Policija, hitna pomoć, a joj upomoć. I tako ja idem, al kao nisam ja, al jesam ja iako nisam ja. Shvataš o čemu pričam. Možda nisam bio to ja, možda je to bio FIlip Spasojević, Ivan Radosavljević, Anna Rushent, Miladin Borisavljević, ne sećam se ko je od njih bio, ali ja sam bio. ja, iako nisam bio ja. I tako lutam ulicama plavim karminom (ne na sebi iako smo posle išli u apartman. doćiču i to toga). Znači u rukama furam plavi ruž, al to nije ruž, to je više kao neki laser. Znate onaj kurac iz star warsa, pritisneš i onda laser ispadne. E, ako je ono bio kurac, ovo mu dođe ko kurčić. Toliko malo da moraš da ga nabiješ da bi ga osetili. I ju Stefane, o čemu pričaš. I tako idem ulicom, i dalje idem. idem, znači idem, naletim na babu, nabijem joj ga (mislim na ruž perverznjaci jedni, kako vas nije sramota da mislite tako nešto o meni). ona je pala brže nego ja na ispitima, a kupus iz njene torbe je leteo, pa i on padao. I tako ja otrčim u svoju zgradu, al ne odem na svoj sprat nego na onaj gde se karaju i danju i noću, pička im materina, dva sprata se čuje. I onda upadnem, i njima nabijem dok su u akciji, i njihovom psu nabijem i onda odem gore. Uđem u moj stan, a tu su Tijana, njena devojka, još neki ljudi i gledaju dnevnik, i to baš nacionalni. čudo je, tv mi se upalio, i to se izgleda samo pali u snu. ponekad ni u snu. i vide serijskog ubicu, i onda svi počnemo da vrištimo i da drhtimo ko da nas neko jebe, al nažalost niko neće ni u snu da nas jebe. Ja se ne sećam naravno da sam to ja, možda sam Rosalinda pa mi pamet ostala u požaru neke zgrade. I tako mi se svađamo oko toga dal da odemo u apartman il ne, al opet željni smo kurca (i u javi i u snu) i krenemo. na ulicama apokalipsa, ko bi reko da bih to mogao da učinim baš ja, a da nisam ni propevao još. I penjemo se stepenicama, nigde kraja, i neko vikne ''TU JE UBICA! TU JE UBICA!'' i onda mi trčimo i trčimo. preskačemo stepenice koje fale, i na kraju nismo u apartmanu nego na vrhu zgrade i onda se ove dve zagrle i meni ode sve preko kurca, nažalost samo preko mog, i izvadim kurmin, i prešaram im lice, malo krvare, padnu sa zgrade u slou mošnu, a ja se ničeg ne sećam. Odem kući i plačem jer su ovi riknuli, sutradan odem u ušće i tu vidim nekog lika s tvitera što me prekopirao živog i mrtvog, i on se ljubi s svojim dečkom i njima lepo nabijem, isplačem se. Mislim, ajde ja sam lepši i od njega, i od drugog njega, i imam lepše dupe (i u snu i u javi), i kako to da meni niko ne nabija, već ja moram laserske karmine da nabijam. ništa ne razumem. I onda istrčim iz ušća. sve mi je došlo preko glave. ne razumem da su svi mrtvi, i ne razumem gde je ta hipnoza, a super mi je mozak. I onda nađem sestru, zagrlim je (ne ubijem je), i odemo da čekamo metro. DA metro u beogradu. I uđemo, i čuje se opet ubica je u metrou, svi vrište i izlaze, a ja ne shvatam i dalje da sam to ja, i ja počnem da se plašim. I onda mi odemo u moj stan, neko lupa na vrata. mi smo sav nameštaj stavili na vrata iako se otvara s druge strane, eto glupi smo ko dva kurca iako imam samo jedan trenutno (put sad smiley here). Pazi kad imamo nameštaj, gazda voli da ukrade nameštaje koje je on dao, dobro nije u tome poenta. Poenta je u kurcu. Nema ga. A druga poenta je u tome. ne znam u čemu tačno. I pitam ja maju ''šta ako nas ubica nađe''. Ona ''neće, jutro je, a do kraja filma je ostalo još dvadeset minuta''. I onda ja utripujem da smo mi u filmu, i brojim koliko traje ona zadnja špica. Računam šest minuta, znači još 14 minuta treba da ostanem živ. I tu mi ispadne karmin, moja sestra je mislila da se šminkam u početku, a onda samo počeli da vrištimo toliko jako da mi je alarm na telefonu zavrištao.
Evo, holivude iskoristite priču, signurno biće bolji film od bilo kog sa sendlerom.