Mrzeo sam oduvek da pričam o ovakvim temama, ali jednostavno sada moram, ne zato što nisam ništa pisao na ovom blogu mesecima, već zato što me ljudi navode da pišem o ovome. Dvadeset prvi je vek, ali iskreno svet je postao gluplji. Studenti filološkog fakulteta jedva sastavljaju prostu rečenicu, a i kada je sastave zvuči kao sastav jednog osnovca kome je baba napisala temu. O studentima megatrenda da i ne govorim, ali dobro, minut ćunatanja za njihov zimski rok koji sledi. Bunde ne mogu da nauče tekstove. Šesta je rečenica, a ja već delujem kao hejter. Nikog ne prozivam, ako se neko pronađe u ovom tekstu - to je njegova krivica.
Da li je nečija seksualnost bitna? Meni nije jer ja smatram seksualnost kao nečiju osobinu. Voliš muškarce? Super! Voliš žene? Super! Voliš i jedno i drugo? Pa, ti stvarno ne biraš. Super!... Ali na primer, drugima seksualnost nije samo jedna osobina, već svaka.
Često sam izlazio u Apartman, jedan od najpoznatijih gej klubova, i svaki put kada sam se našao tamo ljudi su mi delovali isto. Svi se isto oblače, svi isto igraju, svi isto pričaju, svi vole iste stvari i svi se isto ponašaju. Svaki put kada sam sa nekom osobom pričao imao sam utisak da sam ga već upoznao. I isto tako sam primetio da ljudi koji su različiti, ne opstaju toliko dugo u tom krugu - neprihvaćeni su.
Ne volim kada me pitaju za seksualnost jer smatram da je nebitna, to ne određuje da li sam ja pametna ili glupa, lepa ili ružna osoba. Pre par dana neko* je rekao ''Šta je sa Šlogijem? Što se tako strejt ponaša.'' Da li to što ne pričam svuda da sam gej, što se ne guzim, ne vrckam, ne pričam kroz nos i što ne slušam gagu, rijanu, britni, šakiru i ostale tralala pevačice i što mi nisu doživotni idoli znači da nisam gej. Ali isto tako i ne znači da sam gej. Jednostavno, moja ličnost nema nikakve veze sa mojom seksualnošću. Ako tvoja ima, onda se zapitaj.
Pitanje je koliko će se dugo još ovo nastaviti. Biti gej je iz seksualnosti postao način života. Moraš da se prilagodiš grupi i budeš baš kao svako od njih ukoliko želiš da opstaneš i budeš srećan, ako ne onda si strejt. Možda će ovo zvučiti kao da sam homofob, ali danas je sve više gejeva. Ne zbog toga što vole muškarce, nego zato što je to postalo kul, postalo je trend. A i da ne vole, posle i provole muškarce i postanu kurve kao svako iz te grupe. I šta se desi kada dokažeš svima da si gej, ipak ni to nije dovoljno. Potrebna je gej parada, jedan dnevni provod uz Gagu jer smo baš šaibe, da nas Karleuša vodi i da budemo Sodome i Gomore. Celoj državi da pokažemo da smo gej!
Na kraju se ništa se neće promeniti, curice će i dalje da vrište da su gejevi savršeni, gejevi će i dalje da slušaju gagu, ako ne slušaš gagu, onda su sigurno strejt, zar ne? Bez obzira na to da li vole isti ili suprotni pol. Strejt su jer se ne eksponiraju. A još ako vole isti pol, onda mogu da se rokneš jer su svi ostali isti, a i oni koji nisu su isto strejt kao i sami oni jer ne pokazuju svim živim bićima svoju seksualnost, i onda za njih jedino ostaje samoća i nada da će se pojaviti ljubav, a to je u ovakvim uslovima stvarno nemoguće.
Trenutno slušam The Joy Formidable, znači strejt sam.
Da li je nečija seksualnost bitna? Meni nije jer ja smatram seksualnost kao nečiju osobinu. Voliš muškarce? Super! Voliš žene? Super! Voliš i jedno i drugo? Pa, ti stvarno ne biraš. Super!... Ali na primer, drugima seksualnost nije samo jedna osobina, već svaka.
Često sam izlazio u Apartman, jedan od najpoznatijih gej klubova, i svaki put kada sam se našao tamo ljudi su mi delovali isto. Svi se isto oblače, svi isto igraju, svi isto pričaju, svi vole iste stvari i svi se isto ponašaju. Svaki put kada sam sa nekom osobom pričao imao sam utisak da sam ga već upoznao. I isto tako sam primetio da ljudi koji su različiti, ne opstaju toliko dugo u tom krugu - neprihvaćeni su.
Ne volim kada me pitaju za seksualnost jer smatram da je nebitna, to ne određuje da li sam ja pametna ili glupa, lepa ili ružna osoba. Pre par dana neko* je rekao ''Šta je sa Šlogijem? Što se tako strejt ponaša.'' Da li to što ne pričam svuda da sam gej, što se ne guzim, ne vrckam, ne pričam kroz nos i što ne slušam gagu, rijanu, britni, šakiru i ostale tralala pevačice i što mi nisu doživotni idoli znači da nisam gej. Ali isto tako i ne znači da sam gej. Jednostavno, moja ličnost nema nikakve veze sa mojom seksualnošću. Ako tvoja ima, onda se zapitaj.
Pitanje je koliko će se dugo još ovo nastaviti. Biti gej je iz seksualnosti postao način života. Moraš da se prilagodiš grupi i budeš baš kao svako od njih ukoliko želiš da opstaneš i budeš srećan, ako ne onda si strejt. Možda će ovo zvučiti kao da sam homofob, ali danas je sve više gejeva. Ne zbog toga što vole muškarce, nego zato što je to postalo kul, postalo je trend. A i da ne vole, posle i provole muškarce i postanu kurve kao svako iz te grupe. I šta se desi kada dokažeš svima da si gej, ipak ni to nije dovoljno. Potrebna je gej parada, jedan dnevni provod uz Gagu jer smo baš šaibe, da nas Karleuša vodi i da budemo Sodome i Gomore. Celoj državi da pokažemo da smo gej!
Na kraju se ništa se neće promeniti, curice će i dalje da vrište da su gejevi savršeni, gejevi će i dalje da slušaju gagu, ako ne slušaš gagu, onda su sigurno strejt, zar ne? Bez obzira na to da li vole isti ili suprotni pol. Strejt su jer se ne eksponiraju. A još ako vole isti pol, onda mogu da se rokneš jer su svi ostali isti, a i oni koji nisu su isto strejt kao i sami oni jer ne pokazuju svim živim bićima svoju seksualnost, i onda za njih jedino ostaje samoća i nada da će se pojaviti ljubav, a to je u ovakvim uslovima stvarno nemoguće.
Trenutno slušam The Joy Formidable, znači strejt sam.