четвртак, 3. октобар 2013.
Hanga, hanga gej(m)s
Sve je počelo polaskom u školu, iako sam student odjednom sam se vratio u klupe srednjoškolaca. Nikog od njih nisam poznavao, da je sve to film bio bih onaj freak bez friendova, a pošto nije film ja sam opet freak bez friendova. Kao prva lekcija je bila nešto s katancima, skontao sam da ima neke veze s Hari Poterom pa sam rekao "Alohamora!". Ali nije bila alohamora nego samo katanac. Druga lekcija je bila nešto s biljkama, pa sam skontao da nema veze s Hari Poterom, i onda je profesorka rekla ''ovo ste možda videli na Hari Poteru, ali pre nego što budete nešto rekli biljci, morate znati da se morate upoznati s biljkom''. I tako svi ćutimo dok se jedan po jedan upoznavaju s biljkom. ''Ja sam Marko i ja sam gej'' reče gej Marko biljci. "HA ZNAO SAM", pomislih ja. I onda počeli su svi da se svađaju, Marko se naljutio na profesorku jer je sve ispalo kao diskriminacija, a i on gura svuda svoju seksualnost. I papa je rekao da je ok, ali ništa nije dovoljno. Postao je rat u učionici. I onda je došao neki čiča i rekao ''neka počnu igre gladi, ubijajte se deco to je zdravo''. Svi smo dobili torbe, samo što su bile prazne, niko nam nije dao oružje kao što je predviđeno u igrama. I tako smo se svi izdredjali, dobili torbe i izašli. Potrčah do prozora, svi su počeli da se ubijaju, a onda izađem kroz vrata. Pola su već stradali, a ja proveravam menšne na twitteru. Ne plejboj menšne, nego menšn menšne. Tu je i Ketnis, rekla mi je da ćemo svi izaći živi. Menšnovala me na twitteru, pa zato znam. A tu je i onaj kinez ili japanac iz Battle Royala. I mrtav je. Onda bežim kao u onoj mojoj pesmi ''duh''. D'uh, vi ne znate. Nije bitno, i onda naiđem na pokretne stepenice iz hari potera. Odatle se ubijaju tinejdžeri, kolege tinejdžeri (mrzim i kolege kolege da nazivam kolegama, jer nismo kolege kolege kolege pa da ih nazivam kolege, ali ovi su depresivni pa ajde neka budu kolege, ne kolege kolege niti kolege kolege kolege već kolege), sve proguta magla provalije u koju skaču. Ja ležem i plačem ''Neću da umrem mlad, o da nisam više mlad. Neću da umrem''. Tu iskoči Ketnis sa planom da pobegnemo sa stepenica jer će doći Bler i Sabrina (jel se zove beše Sabrina? Ne, Serena. Na nju mislim) da se ubiju jer su se Čak i Nejt ubili, pa nemaju razloga da žive. I mi smo pobegli kada su se svi poubijali. I bežimo i naiđemo na kuću, unutra radio, a na njemu vesti. Igre gladi su završene. Hurej. ''Kako mislite završene, moj ceo život su igre gladi, šta ja da radim sada?'' reče Ketnis, i to su joj poslednje reči. Malo sam plakao zato što nisam upoznao Peetu, a sad kad se ova ubila, ništa od toga. Goddamnit.
Пријавите се на:
Постови (Atom)