Photobucket Photobucket Photobucket Photobucket

недеља, 23. септембар 2012.

Ghostbuster

Bilo je mračno, ne znam zašto, ali struja je ponovo nestala. To tako često u Petrovcu, uvek popravljaju struju, a nikad da je dobro nameste. Palo je veče. Ležim na sestrinoj sklopljenoj fotelji i pretvaram se da spavam kako bi ona sklopila i namestila moju fotelju za spavanje, ali ona je za to vreme pričala sa njenom drugaricom, naravno po običaju milion godina, kao da se nisu čule pet godina, a ne pet minuta pre večere. Verovatno opet ogovara:
1) babinu hranu
2) auto koji ne radi
3) njenog dečka koji je mlađi od nje 8 godina, od mene 2 (da moja sestra je pedofil, koja je u isto vreme i homofob i aseksualka (?!)
4) dacine brkove
5) neke gluposti
6) sve to zajedno plus još neke.
Dok su one pričale od 1-6 i ponovo nekoliko puta, ja ležim, gledam u plafon kao Konstrakta u pesmi zemlje gruva, samo što ona pogrešno akcentuje reči, a mene mrzi i to. I onda se pojavio duh ispred mene. Vrištim kao lud, možda zato što i jesam lud, al onda se sestra razdrala na mene jer sam ih prekinuo dok su pričali broj 4.
"si videla to?" prekidam broj 4
"šta dal sam videla"
"duha?"
"to ti tripuješ"
Nisam tripovao jer tog jutra nisam popio xanax, ali ako mene pitate bolje da jesam jer bih do sada igrao kolo s duhovima. Dolazi i keva u sobu i da vrišti na mene što ja vrištim što moja sestra vrišti na mene što sam vrištim na duha. Naravno ni ona meni ne veruje, pa je napustila sobu.
Otišao sam u kuhinju da ukradem slatkiše, jer obično oni kupe tako kada ja dođem kući gomilu, sada su preskočili jer sam ih opljačkao, ali tada je bilo. I ja uhvatim nešto slatko i krenem, a keva i baba na krevetu raspravljaju o arapskoj seriji. Tu se opet duh pojavi, i ja vrisnem tako glasno da me primete majka i baba. Onda otrčim u sobu jer znam da će da se razderu što se ja derem. Keva dotrči.
"Videla sam ga i ja, al ne brini imamo ideju"
Uzela je neku metlu, potopila u vodu, meni je dala onaj mač iz star warsa što svetli u mraku, ugasila je sveću, i pozvala me u kuhinju. I sada sam ja trebao da pustim muziku, i ja pustim Griz-a, jer smo to skoro slušali i pojačam do daske. Počinje žurka, a duh dolazi nepozvan, kreće prema meni i ja ga klepim star wars sijalicom il šta je to, počne da plače i nestane.
Otišao sam u sobu, lego na krevet, i skoro sam zaspao i on se ponovo pojavi, ja istrčim iz sobe, i odem kod keve da im kažem da nije oteran duh. Ona će meni:
"Kakav duh, o čemu ti pričaš"
Onda sam znao da je taj duh, duh vampira i obrisao im je svima um, samo ja znam da on postoji, ali koliko ću još dugo znati?