Kako je propao Helovin.

Ulazim u neki bus, al nije bio onaj drndav Lastin koji je se pokvario sinoć na pola puta do Smedereva pa smo morali da čekamo još drndaviji koji je tandrkao sve do grada. E, ovaj bus je bio više kao kamion. I seo sam na neko mesto gde je pored sedeo onaj klinja što misli da je frajer, a ovamo priča s ciganima u Moj te video. Ne znam kako se zove ni u pravom životu, ni u filmu, a ni u mom snu. I on je mene smarao o tome kako muva neke cure dok nije došla prsata kasirka il šta je već i on nju muvao kako bi prošo bez karte. Ja sam izašao odmah na sledećoj stanici, a to je odmah bio deo u kome živim, i onda sam odmah bio u svojoj sobi. Nemam pojma kako. Tu je bila neka majina drugarica koja je prespavala, ni njeno ime ne znam. Za nju Stupar kaže da ima veliko dupe. I bio je Helouvin. Iako u Srbiji postoji samo u mojim snovima. Maja i njena drugarica (koja možda ima veliko dupe, nisam gledao) su otišle na neki parti. Ja sam otišao da se šetam. I onda baš na njih naletim u nekoj ulici budjavoj kako s Čedom pričaju. I to je čudno, on je sad u Americi, valjda tamo jaše crnkinje (ili one njega). A možda su ga vratili zato što tripuje da zna Engleski. Hvala Bogu pa ne može da me ubije zbog ovoga jer je još uvek tamo. I onda odjednom nestala struja. Svi vrište. Svi trče. Dal je ovo apokalipsa il su me ponovo vanzemaljci posećuju. I onda ja opet trčim. I naidjem na neke likove koje leže na sred puta, maskirani su u ubice, duhove i tako to. kažem im legende (gde mi je glava) i onda oni ustaju i uzimaju onu mahinu što je Kartmen uzeo da rastera hipije (znate ono što izgleda kao veliki kurac, a ustvari je džinovska bušilica) i krenuo tako po celoj ulici, poklao je neke ljude. Ostade Džeki s birfesta bez posla. A ja gledam to kroz prozor. I onda u sledećem trenutku ja ne smem da idem na put, nego upadam ljudima u kuće ko burglar u simsu. Samo mi je falio onaj pištolj što uvlači nameštaj. Imao sam onaj drugi, ali nisam ga vadio. I tako ja preskačem preskačem preskačem, upadam upadam upadam. Babice gledaju indijane, ništa novo. Iskočim i vidim onu što nas je predstavljana na jeboviziji. Znate onu što ima pesmu ko za reklamu. E, i ona beži. Ja nastavljam dalje i vidim tablu gde piše 'Ovo je tek početak, uskoro se vraćamo'. I ja nastavljam da trčim kako me ne bi i oni ubili. (da, ubili su moju sestru, ma nije ni važno). I onda opet ja trčim natrag i odjednom sam na nekom festivalu s nekim ljudima (neću da im otkrivam imena iako su to Marija, Nevena i Sneža) i onda oni idu negde i ne slušaju me. I ja bio ljut kao ris i otišao od njih. Neki dečko je vikao da stanem. Ne znam ko je, al je lep, majku mu njegovu. I ja bežim, i on me stigne. I onda pričamo nešto i on krene da beži, pa ga ja stignem. I onda idemo kroz neki hodnik de su paučine i neki vanzemaljski pauci i druge vrste. Očajni su. I onda ulazimo u njegov stan. Koji je isto tako zakićen nekim čudnim vrstama, a na krevetu su bili mravi. Ne jedan, ni dva. I onda mi se više nije svideo on. A taman je hteo da me siluje. I the end.
O, da. Posle sam sanjao kako neki roboti žele da mi uzmu mozak, al ne znam šta je tu bilo, valjda su shvatili da ga nemam..

Birfest il sta li je?