Rođeni da umru.

Feet don't fail me now. Šalim se, samo ne znam kako da započnem ovo. Bio je mrak, ja sam se pretvarao da spavam i čekao da dođu Tom i Džeri u sobu. Spremio sam aparat da ih snimim pošto dal bi mi ljudi verovali da sam video Toma i Džerija. NE. Sigurno bih ispao ludak koji ne da vidi bele miševe već vidi braon miša i mačku sive boje. I došli su, počeli su da se udaraju čekićem i da menjaju oblik, pretpostavljam da su u ovom trenutku Svrbiša i Češko. Ali kao da su moji snovi do sada imali ikakvog smisla. Tako ih ja snimam i snimam i kad su otišli ja se pripremam da ih ubacim na jutjub. Ne pripremam se nego ubacujem ali pošto je toliko spor moj net onda šta ja da radim nego moram da se pripremam (pripremam se za upload failed). I malo fali da ubacim na jutjub i pojavi se Džeri i počne da mi preti 'ako ubacim na net da postoje, započeće rat sa mnom'. I ja ipak ubacim na jutjub, mislim ko sam ja da se plašim miša, šta može da mi uradi a što nije uradio Tomu. (ovo zvuči malo perverzno u mojoj glavi, a sada zvuči i u  vašim).I onda je otišao. Ja sam se spremao da legnem i odspavam, a zatim se pojaviše miševi crne boje u sobu, bilo ih je previše da bi ih izbrojao, a tu je bio i Džeri. Svi su se šetali po sobi mojoj, moja sestra je vrištala, a ja sam pokušavao da pronađem odakle dolaze. Bilo je previše rupa u zidu (ipak ovo je moja kuća njoj mnogo toga fali) i polako su počeli da odlaze u rupu pored mog kareveta. Sada sam bio ubeđen odakle dolaze, pa sam uzeo lepak i lepio rupe i pustio sam born to die od lane pošto to miševi mrze. Ne samo miševi i ja to mrzim. Što ne umre već jednom. I upalilo je miševi su pobegli na koncert S.a.r.s.-a koji se nalazio u rupi, a Džeri je ostao u sobi pokušavajući da pobegne od lane del rej ali sve rupe su bile zatvorene lepkom, tako da je izašao u hodnik i onda ga moja keva uhvatila, stavila u tanjir, isekla nožem tako da je mrtav i čeka svoje fanove da ga obožavaju jer ajde realno vi ste fanovi samo kada neko umre.

R.I.P. Džeri.

Hanga, hanga gej(m)s

Sve je počelo polaskom u školu, iako sam student odjednom sam se vratio u klupe srednjoškolaca. Nikog od njih nisam poznavao, da je sve to film bio bih onaj freak bez friendova, a pošto nije film ja sam opet freak bez friendova. Kao prva lekcija je bila nešto s katancima, skontao sam da ima neke veze s Hari Poterom pa sam rekao "Alohamora!". Ali nije bila alohamora nego samo katanac. Druga lekcija je bila nešto s biljkama, pa sam skontao da nema veze s Hari Poterom, i onda je profesorka rekla ''ovo ste možda videli na Hari Poteru, ali pre nego što budete nešto rekli biljci, morate znati da se morate upoznati s biljkom''. I tako svi ćutimo dok se jedan po jedan upoznavaju s biljkom. ''Ja sam Marko i ja sam gej'' reče gej Marko biljci. "HA ZNAO SAM", pomislih ja. I onda počeli su svi da se svađaju, Marko se naljutio na profesorku jer je sve ispalo kao diskriminacija, a i on gura svuda svoju seksualnost. I papa je rekao da je ok, ali ništa nije dovoljno. Postao je rat u učionici. I onda je došao neki čiča i rekao ''neka počnu igre gladi, ubijajte se deco to je zdravo''. Svi smo dobili torbe, samo što su bile prazne, niko nam nije dao oružje kao što je predviđeno u igrama. I tako smo se svi izdredjali, dobili torbe i izašli. Potrčah do prozora, svi su počeli da se ubijaju, a onda izađem kroz vrata. Pola su već stradali, a ja proveravam menšne na twitteru. Ne plejboj menšne, nego menšn menšne. Tu je i Ketnis, rekla mi je da ćemo svi izaći živi. Menšnovala me na twitteru, pa zato znam. A tu je i onaj kinez ili japanac iz Battle Royala. I mrtav je. Onda bežim kao u onoj mojoj pesmi ''duh''. D'uh, vi ne znate. Nije bitno, i onda naiđem na pokretne stepenice iz hari potera. Odatle se ubijaju tinejdžeri, kolege tinejdžeri (mrzim i kolege kolege da nazivam kolegama, jer nismo kolege kolege kolege pa da ih nazivam kolege, ali ovi su depresivni pa ajde neka budu kolege, ne kolege kolege niti kolege kolege kolege već kolege), sve proguta magla provalije u koju skaču. Ja ležem i plačem ''Neću da umrem mlad, o da nisam više mlad. Neću da umrem''. Tu iskoči Ketnis sa planom da pobegnemo sa stepenica jer će doći Bler i Sabrina (jel se zove beše Sabrina? Ne, Serena. Na nju mislim) da se ubiju jer su se Čak i Nejt ubili, pa nemaju razloga da žive. I mi smo pobegli kada su se svi poubijali. I bežimo i naiđemo na kuću, unutra radio, a na njemu vesti. Igre gladi su završene. Hurej. ''Kako mislite završene, moj ceo život su igre gladi, šta ja da radim sada?'' reče Ketnis, i to su joj poslednje reči. Malo sam plakao zato što nisam upoznao Peetu, a sad kad se ova ubila, ništa od toga. Goddamnit.

Zarez je koma.

Severina je videla sneg u maju, ali ja sam video sebe u komi dok je pada sneg. Mart dolazi pre maja, što znači da Severinin sneg može da čeka. Kao što sam rek'o-kaz'o videh sam sebe u komi, i to nije bilo predviđanje. Bio je to snežan dan, baš kao ovih dana, ni p od proleća, a ja se nakljukao antidepresiva baš onako kako se debeli kljukaju u fast food restoranima. Nisam znao gde da stanem s tim lekovima, pa nisam ni stajao. Stao sam tek kad sam pao na pod. I pade mi mrak na oči. Kasnije se budim u bolnici, pored mene, s leve strane, je bila moja porodica, a s desne doktorka. ''Gde sam ja?'' upitao sam ih kao da ne znam gde sam, kao da ne prepoznajem krevete, bele ogrtače i plazmu na ormariću. Svi znamo da kada si u bolnici prvo ti plazmu donesu. Niko nije odgovarao na moje pitanje. Doktorka je pogledala u moje matorce i rekla ''Stefan je u komi, ne zna se dal će se, i dal će se uopšte probuditi''. Tu ja odvratim najjače što mogu ''Budan sam!''. Ni sada mi niko nije ništa odgovarao. Počeo sam da skačem po sobi samo da bi me neko primetio... i niko nije... Onda sam se okrenuo i ugledao sebe kako spavam. Šok. Shvatam da sam duh, ali šta da radim. Pokušavam da se vratim u svoje telo, ali nekako je tesno i ne mogu da uđem. Kao da nije moje telo, kao da ne pripada meni. Ustanem, i krenem da se šetam po bolnici. Očigledno je da sam duh, ali nisam imao moći duha. Nisam mogao ni da lebdim, niti da prolazim kroz zidove. Bio sam duh s ljudskim (ne)moćima. I dok sam se kretao po toj maloj bolnici ugledao sam kevu kako priča s doktorkom. Približio sam se da bih čuo razgovor, bar nekako da iskoristim situaciju. Doktorka je predložila da me okupaju jer sam se verovatno usmrdeo tamo danima. I tako ih pratim dok nose moje telo i svlače me. Moji privatni delovi su izloženi svima na izvolte. Spustili su me napokon u kadu i ostavili tamo nekih desetak minuta. Zatim su izašli ostavivši mene, tj. moje telo u kadi. Izašao sam i ja za njima da bih čuo razgovor. Razgovora nije ni bilo, samo monolog doktorke koja se nada da će mi kupanje pomoći. Zvuči besmisleno znam, ali ono što sledi je još besmisljanije (da li je to uopšte i reč?!). Počeo je zemljotres jačine kao da je smak sveta, ali je ubrzo i prestao jer nije smak sveta. Napokon doktorka se setila da sam u kadi i brzo potrčala da vidi da li mi je zemljotres naneo neku štetu. Trčim ja za njima i zatičem sebe skroz potopljenog u kadi. ''Udavio se'' izgovorila je s tugom doktorka. Podigli su me i umotali u belo ćebence, baš ono u koje su me umotali pri rođenju, i stavili su me na krevet. ''Bojim se da više ništa ne možemo da uradimo za Stefana. Mrtav je.'' Svi su se ućutali. ''Mada možda preostaje jedna šansa da ga vratite'' upade neka žena tim rečima u sobu. Ta ista žena preporučuje da stupi u kontakt sa mnom, duhom, i da me vrati u telo. Niko joj ništa ne veruje, ali ipak nikog ništa ne košta da probamo (verovatno će naplatiti kasnije) jer sam već mrtav. Svi su izašli iz sobe ostavivši mene i moje telo u rukama vračare. Prosula je so po podu oko mene i mog tela i rekla mi je da mogu da biram dal hoću da se vratim i koliko ću imati godina kad se budem bio vratio. Rekla je da je ta prosuta linija zapravo linija života i da treba da stanem na nju tamo gde želim da se vratim. Tako da sam izabrao nešto manje od jedne trećine i skočio sam u svoje telo. I ponovo crnilo. Budim se na ulice, na zelenjaku gde čekam Suzanu da idemo na koncert repetitora. Niko nije bio pijan, tako da je očigledno da je ovo sve bio san.

Eksponiranje seksualnosti

Mrzeo sam oduvek da pričam o ovakvim temama, ali jednostavno sada moram, ne zato što nisam ništa pisao na ovom blogu mesecima, već zato što me ljudi navode da pišem o ovome. Dvadeset prvi je vek, ali iskreno svet je postao gluplji. Studenti filološkog fakulteta jedva sastavljaju prostu rečenicu, a i kada je sastave zvuči kao sastav jednog osnovca kome je baba napisala temu. O studentima megatrenda da i ne govorim, ali dobro, minut ćunatanja za njihov zimski rok koji sledi. Bunde ne mogu da nauče tekstove. Šesta je rečenica, a ja već delujem kao hejter. Nikog ne prozivam, ako se neko pronađe u ovom tekstu - to je njegova krivica.
Da li je nečija seksualnost bitna? Meni nije jer ja smatram seksualnost kao nečiju osobinu. Voliš muškarce? Super! Voliš žene? Super! Voliš i jedno i drugo? Pa, ti stvarno ne biraš. Super!... Ali na primer, drugima seksualnost nije samo jedna osobina, već svaka.
Često sam izlazio u Apartman, jedan od najpoznatijih gej klubova, i svaki put kada sam se našao tamo ljudi su mi delovali isto. Svi se isto oblače, svi isto igraju, svi isto pričaju, svi vole iste stvari i svi se isto ponašaju. Svaki put kada sam sa nekom osobom pričao imao sam utisak da sam ga već upoznao. I isto tako sam primetio da ljudi koji su različiti, ne opstaju toliko dugo u tom krugu - neprihvaćeni su.
Ne volim kada me pitaju za seksualnost jer smatram da je nebitna, to ne određuje da li sam ja pametna ili glupa, lepa ili ružna osoba. Pre par dana neko* je rekao ''Šta je sa Šlogijem? Što se tako strejt ponaša.'' Da li to što ne pričam svuda da sam gej, što se ne guzim, ne vrckam, ne pričam kroz nos i što ne slušam gagu, rijanu, britni, šakiru i ostale tralala pevačice i što mi nisu doživotni idoli znači da nisam gej. Ali isto tako i ne znači da sam gej. Jednostavno, moja ličnost nema nikakve veze sa mojom seksualnošću. Ako tvoja ima, onda se zapitaj.
Pitanje je koliko će se dugo još ovo nastaviti. Biti gej je iz seksualnosti postao način života. Moraš da se prilagodiš grupi i budeš baš kao svako od njih ukoliko želiš da opstaneš i budeš srećan, ako ne onda si strejt. Možda će ovo zvučiti kao da sam homofob, ali danas je sve više gejeva. Ne zbog toga što vole muškarce, nego zato što je to postalo kul, postalo je trend. A i da ne vole, posle i provole muškarce i postanu kurve kao svako iz te grupe. I šta se desi kada dokažeš svima da si gej, ipak ni to nije dovoljno. Potrebna je gej parada, jedan dnevni provod uz Gagu jer smo baš šaibe, da nas Karleuša vodi i da budemo Sodome i Gomore. Celoj državi da pokažemo da smo gej!
Na kraju se ništa se neće promeniti, curice će i dalje da vrište da su gejevi savršeni, gejevi će i dalje da slušaju gagu, ako ne slušaš gagu, onda su sigurno strejt, zar ne? Bez obzira na to da li vole isti ili suprotni pol. Strejt su jer se ne eksponiraju. A još ako vole isti pol, onda mogu da se rokneš jer su svi ostali isti, a i oni koji nisu su isto strejt kao i sami oni jer ne pokazuju svim živim bićima svoju seksualnost, i onda za njih jedino ostaje samoća i nada da će se pojaviti ljubav, a to je u ovakvim uslovima stvarno nemoguće.

Trenutno slušam The Joy Formidable, znači strejt sam.

Ghostbuster

Bilo je mračno, ne znam zašto, ali struja je ponovo nestala. To tako često u Petrovcu, uvek popravljaju struju, a nikad da je dobro nameste. Palo je veče. Ležim na sestrinoj sklopljenoj fotelji i pretvaram se da spavam kako bi ona sklopila i namestila moju fotelju za spavanje, ali ona je za to vreme pričala sa njenom drugaricom, naravno po običaju milion godina, kao da se nisu čule pet godina, a ne pet minuta pre večere. Verovatno opet ogovara:
1) babinu hranu
2) auto koji ne radi
3) njenog dečka koji je mlađi od nje 8 godina, od mene 2 (da moja sestra je pedofil, koja je u isto vreme i homofob i aseksualka (?!)
4) dacine brkove
5) neke gluposti
6) sve to zajedno plus još neke.
Dok su one pričale od 1-6 i ponovo nekoliko puta, ja ležim, gledam u plafon kao Konstrakta u pesmi zemlje gruva, samo što ona pogrešno akcentuje reči, a mene mrzi i to. I onda se pojavio duh ispred mene. Vrištim kao lud, možda zato što i jesam lud, al onda se sestra razdrala na mene jer sam ih prekinuo dok su pričali broj 4.
"si videla to?" prekidam broj 4
"šta dal sam videla"
"duha?"
"to ti tripuješ"
Nisam tripovao jer tog jutra nisam popio xanax, ali ako mene pitate bolje da jesam jer bih do sada igrao kolo s duhovima. Dolazi i keva u sobu i da vrišti na mene što ja vrištim što moja sestra vrišti na mene što sam vrištim na duha. Naravno ni ona meni ne veruje, pa je napustila sobu.
Otišao sam u kuhinju da ukradem slatkiše, jer obično oni kupe tako kada ja dođem kući gomilu, sada su preskočili jer sam ih opljačkao, ali tada je bilo. I ja uhvatim nešto slatko i krenem, a keva i baba na krevetu raspravljaju o arapskoj seriji. Tu se opet duh pojavi, i ja vrisnem tako glasno da me primete majka i baba. Onda otrčim u sobu jer znam da će da se razderu što se ja derem. Keva dotrči.
"Videla sam ga i ja, al ne brini imamo ideju"
Uzela je neku metlu, potopila u vodu, meni je dala onaj mač iz star warsa što svetli u mraku, ugasila je sveću, i pozvala me u kuhinju. I sada sam ja trebao da pustim muziku, i ja pustim Griz-a, jer smo to skoro slušali i pojačam do daske. Počinje žurka, a duh dolazi nepozvan, kreće prema meni i ja ga klepim star wars sijalicom il šta je to, počne da plače i nestane.
Otišao sam u sobu, lego na krevet, i skoro sam zaspao i on se ponovo pojavi, ja istrčim iz sobe, i odem kod keve da im kažem da nije oteran duh. Ona će meni:
"Kakav duh, o čemu ti pričaš"
Onda sam znao da je taj duh, duh vampira i obrisao im je svima um, samo ja znam da on postoji, ali koliko ću još dugo znati?

Kako naterati bubuljicu da nestane preko noći

Ćao, i dobrodošli u Šlogivud, nismo vas zaboravili koliko jesmo. Danas se bavimo najčešćim problemom tinejdžera - bubuljice, budže, nabudžnice, bubenice. Zamislite tako sutra imate dejt, a vaše lice izgleda kao površina meseca. Ako nemate dejt, nemam ga ni ja. Ako nemate lice, onda ovaj post nije za vas.  Idemo korak po korak. Sve što vam je potrebno da bi uništili bubuljicu preko noći su bubuljica i cela noć. Pa da krenemo.

1. Namestite krevet, onako lepo, čučnite, spojite šake, laktove navalite na krevet i krenite da se molite 'Bože, ne tražim milione dolara, mada bi mi dobro došle, al sve što želim je da mi nestane ova bubuljica preko noći i da Šlogi snimi album do kraja godine, zaradi pare i nađe srodnu dušu. Samo to i ništa više'. 

2. Ako vas Bog nije poslušao onda probajte sledeće. Pustite Jelenu Karleušu, pojačajte zvučnike i približite bubuljicu njima. Ako ne nestane, onda je fan Jelene Karleuše. To zahteva veće mere, nađite neki metal, po preporuci nemam preporuke jer ih ne slušam, i pustite. Ako ostane živa znači da je gluva.

3. Ako je vaša bubuljica preživela, to znači da možda nema čulo sluha, a da ima čulo vida. Pokažite joj sliku Lindzi Lohan.  Ako vaša bubuljica i dalje gleda Lindzi Lohan, znači da je gej one najgore vrste što mi ponekad zovemo tetkice, jer smo mi hipster gejevi savršeni. Pustite joj snimak iz filma The Ring, ako ne čujete telefon znači nije živa.

4. Vaša bubuljica nije živa, što znači da nije ni kriva. Moramo je sahraniti.  Pripremite pastu za zube izmućkajte je dobro i bacite kroz prozor. Zatim siđite dole pokupite svu pastu s poda i bacite je u đubre. Pošto ste izašli napolje, nađite zemlju, prosipajte je i recitujte neku molitvu, može i oče naš, pošto sve potiče od oca. Sačekajte da prođe dan, ako se nije raspala, znači da je vampir.

5. U slučaju da je vaša bubuljica vampir, nađite joj bledu emo devojku koja je ukočena, bilo bi poželjno da se odaziva na Bela, ako ne može da se odaziva i na 'debela'. Sve je jedno. Ako ne krene bubuljica da sija po danu znači da nije vampir nego da je zombi,

6. Velike su verovatnoće da je vaša bubuljica zombi čim nije odazvala na Jelenu Karelušu i Lindzi Lohan. Ovog puta joj nađite nekog ko ima mozak, kao na primer M.I.A. . Da li je vaša bubuljica još tu? Jeste? Onda nije ni zombi, živa je al diše na posebne organe za koje ni naučnici ne znaju!!

7. Žao mi je što vam moram ovo reći ali ne možete je skinuti za jedno veče. Sada samo možete da odustanete od svega i odete na spavanje, i ujutru sačekati nove rezultate

8. Ako je vaša bubuljica i dalje živa posle svega, onda nek se prijavi za Hunger Games, pošto bi i tamo pobedila.

we found love in a hopeless place.

Tako ja idem trolejbusom, ovog puta nije bila tu debela kontrolorka ni Keti da je mazi po jakni i kaže 'dajte mi za pet sto' ali opet jeste bilo pored prazno. Ja nemam pojma kuda idem i ono stojim pored nekog lika koji je započeo neku priču 'jel znaš koliko stanica ima do (neznamčegaverovatnoizmišljenonaseljepoštojesan)', ja kao 'nemam pojma, ja sam promašio trolejbus al me mrzi da izađem i da čekam s druge strane'. 'baš je teško geja naći' reče on. Da li on to mene muva il šta? Jel mi baš na licu piše gej? Jel mora i u snu? I onda mu ja odgovorim 'pa nije baš tako', i onda on kaže 'ja izlazim ovde, ajde izađi sa mnom pošto si promašio'. I ja izađem. I tako završimo kod njega, a ono neke raspale friendice i drogiraši, skontao sam da je diler ili tako nešto, i onda su počeli da umaču drogu prstićem kao na skinsu. Likuša pored lizne pa da drugarici, i tako prst leti po celoj sobi. Ovaj lizne, i da meni, a ja kao dal da probam il ne. I onda se setim kako sam ja badass i liznem njegov prstić sa zadovoljstvom. Onda je on posle liznuo i tako. Onda su oni otišli u drugu sobu, mene ostavili u sobi da se ližem sam sa sobom, i počeli da se svađaju oko mene. Raspale devojke i neki momci što su bili žele da me izbace, a ovaj što me doveo nije hteo pa to ti je. Voli me, šta da radim. Haha. I ništa izbacili su tako tu curu što je rekla da me izbace. Zar nije on duša od čoveka? Sad znate zašto je samo san. Posle toga svi su legli, ovi ostali na pod, on na krevet, a ja pored njega sedim. Opet budem romana i kažem 'ma nek ide život nek ide sve'. I zagrlim ga. Ovaj počne da vrišti i onda kaže 'Ah, Stefane to si samo ti' nasmeje se, i zagrli i on mene, i tako spavamo. Posle toga smo otišli u grad, opet smo se zagrlili, sad smo se malo i pokrljali, i skontao sam da me ljudi s faksa gledaju. Al iskreno boli me kurac za njih. Ovaj me podiže i počeo da nosi kao majmuni svoje mladunče. Nije dobar primer. Znate u pornićima kad se jebu na zidu, pa onako lice bude okrenuto licu, a ovaj te drži za guzu i nosi. E tako i mi, samo što me ovaj fingerovao na sred grada, kao da sam se ja bunio, ja sam moanovao na njegovo uvce sve jače i jače, tako da sam skontao da posle nije ni koristio prst već nešto drugo, i onda stignemo u stan bacimo se na krevet, izjebemo se ko životinje. I mogu vam reć da je to bio najbolji seks. Ne kažem to baš zato što je i jedini. I onda smo izspermili celu sobu. znači sve, i zidove i pod, čak i moj laptop popio i ugasio se jadan. On na to doda 'ala proizvodimo spermu ko da smo kompanija' 'odoše naša deca' i onda krenemo da čistimo. Kaže on meni 'počisti prvo laptop jer se ugasio'. I ja krenem da čistim pod, ovaj me zaustavi i kaže 'Stefane rekoh laptop' i ja krenem da čistim televizor, i tek iz trećeg očistim laptop. Posle toga su se pojavile one što su lizale prste, i prekinule naše krljanje, tako da smo svi ponovo otišli u grad. Bili smo ispred neke zgrade, kao da je opština samo što su na vrhu igrale neke akrobate u gaćama koje se providele. Ja rekoh ova će pasti, al nije samo je skočila dva sprata i dočepala se na noge. Posle toga na vrhu su se menjale cure s providnim gaćama, neke su imale i dlake.. dole. nije bitno. jedan od dečki se napalio, a onda su došle i one koje su imale povraćku dole tako da je taj povraćao, a ja i ovaj moj iz sna umirali od smeha. I na kraju smo otišli u neku prodavnicu, rastali se s onim radodajkama, zagrlili u titanik stilu i počeli da se vozimo kolicima ko kreteni. Cela prodavnica nas gleda, obaramo kutije kornfleksa i ostalih fleksova, i tu se negde probudim i zažalim što sam se probudio. A sada me izvinite, moram da se vratim da spavam možda i budem spavao ponovo. znate na šta mislim. SI JA.